Šta je psorijaza?

Psorijaza je nezarazna hronična zapaljenska bolest kože. Karakteriše je stvaranje ćelija kože brže od normalnog.

Kožna bolest se obično manifestuje u obliku gustih naslaga koje prekrivaju bolnu površinu kože.

Psorijaza je grčki i znači „bolest osipa“. Izvorno ime potiče od grčke reči „psora“ što znači svrab.

Psorijazu karakteriše proizvodnja ćelija kože brže od normalne. Proces kojim se ćelije u gornjem sloju kože zamenjuju i otpadaju obično traje oko 30 dana. Kod ljudi sa psorijazom, ćelije „beže“ i obnavljaju se za samo četiri do sedam dana. Umesto da se oljušte, ćelije se akumuliraju na površini kože. To uzrokuje da koža ima ružičaste, zadebljale mrlje sa srebrno-belim ljuspama. Takođe mogu nastati pukotine i čirevi.

Autoimuna bolest

Psorijaza je autoimuna bolest. Odnosno, imuni sistem reaguje na supstance u sopstvenom telu. Psorijaza može da izazove bol i svrab i u velikoj meri utiče na kvalitet života pogođene osobe. Prvo izbijanje se obično javlja u dobi od 10 do 20 godina kod osoba sa naslednim stanjem.

Uzroci nastanka psorijaze

Psorijaza ima nekoliko mogućih uzroka. Naslednost, imunologija i faktori okoline igraju ulogu. Pokretački faktori mogu biti, na primer, streptokokna infekcija, stres ili nemir, oštećenje kože (Købnerov fenomen), opekotine od sunca ili hormonalne promene.

Psorijaza nije zarazna. Ne možete dobiti bolest dodirom nekoga ko ima psorijazu, kupanjem u istom bazenu ili intimnim kontaktom.

Sistemska bolest

Nova saznanja sugerišu da psorijaza nije samo bolest koja je ograničena na kožu, već da je to upalna bolest koja pogađa celo telo. Takozvana sistemska bolest (posledične bolesti su da se nekoliko bolesti javlja istovremeno, tzv. Komorbiditet).

Psorijaza povećava rizik od nekoliko ozbiljnih posledica, koje su definisane kao nekoliko bolesti koje se istovremeno javljaju, takozvani komorbiditet.

Ove posledice se mogu javiti kod psorijaze:

• Psorijatični artritis (ne slažu se svi da je psorijatični artritis komorbiditet. Psorijatični artritis je deo iste bolesti. Drugim rečima, to je još uvek psorijaza, koja takođe pogađa zglobove i ne samo da stvara probleme sa kožom.)
• Bolest srca
• Insulinska rezistencija
• Visok krvni pritisak
• Dijabetes
• Prekomerna težina
• Anksioznost i depresija
• Upalne bolesti creva poput Hronove bolesti i ulceroznog kolitisa

Ko oboli od psorijaze?

Svako može dobiti psorijazu, a bolest pogađa isto toliko žena kao i muškaraca. Više od 3 procenta stanovništva, ili 120 000 do 150 000 Norvežana, ima psorijazu. Incidenca dostiže vrhunac u kasnim tinejdžerskim godinama ili ranim dvadesetim, a novi vrhunac u pedesetim godinama za nenasledni tip.

Posledice psorijaze

Nasleđe

Istraživanja pokazuju da je naslednost jedan od uzroka psorijaze. Ako nijedan roditelj nema psorijazu, šansa da osoba oboli od psorijaze je 1,5 do 3 procenta. Ako jedan roditelj ima psorijazu, šansa je 25 procenata, ali ako oba roditelja imaju psorijazu, šansa je čak 60 do 70 procenata. Ako brat ili sestra ima psorijazu, šanse se još povećavaju.

Kako se javlja psorijaza?

Bolest je podeljena na tri stepena težine:

• Blaga
• Umereno
• Ozbiljno

Oko 75 odsto ima blagu diplomu, a 25 odsto umerenu do tešku. Neki ljudi imaju gotovo stalne tegobe sa crveno pegastom, perutavom kožom na velikim delovima tela, ali većina (70 do 80 procenata) ima periodičnije osipe koji su često lokalizovani na koži glave, laktovima i / ili kolenima. Oko 70 odsto onih koji imaju psorijazu dobija osip na koži glave.

Na rukama i nogama

Psorijaza ruku i stopala (palmoplantarna psorijaza) javlja se kasnije od psorijaze celog tela, najčešće 30-ih do 40-ih godina. Smatra se da ovaj oblik pogađa više od 10 procenata svih pacijenata sa psorijazom.

Pustulozni tip psorijaze šaka i stopala, pustulosis palmoplantaris (PPP), češće se primećuje kod žena i onih koji puše.