Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Kronova bolest (Morbus Crohn) — najkraće
- Šta je
- Hronično zapaljenje creva nepoznatog uzroka koje zahvata sve slojeve zida creva i teži stvaranju fistula i suženja.
- Gde najčešće
- U predelu spoja tankog i debelog creva — otud stari naziv „terminalni ileitis“.
- Kod koga
- Najčešće između 15. i 30. godine, oba pola; češće u severozapadnoj Evropi i SAD.
- Nasleđe
- 15% obolelih ima obolele rođake.
- Šta se navodi kao okidač
- Pušenje, kontraceptivne pilule, klice, poremećaj imunskog sistema i ishrana rafinisanim šećerom.
- Tri glavna simptoma
- Proliv, bol u trbuhu i gubitak težine. U pogoršanju i temperatura, gubitak apetita i muka.
- Prognostički loš znak
- Zahvaćenost celog tankog creva.
- Van creva
- Zapaljenje zglobova, ankilozirajući spondilitis, eritema nodozum, promene na očima, afte, masna jetra, kamen u bubregu.
- Zašto je dijagnoza teška
- Obična biopsija nije dovoljna — za sigurnu dijagnozu je potrebna operaciona biopsija, pa se sigurna dijagnoza retko postavi.
- Šta se vidi
- Ulceracije, zadebljala crevna valvula, pseudopolipi, kaldrmasta sluznica i suženja; endoskopski — promene „na preskok“.
- Razlika od ulceroznog kolitisa
- Za Kronovu govore fistule i pukotine oko čmara, desna polovina kolona i duboke ulceracije uz zdrave delove sluznice.
- Ishrana
- Izbegavati sve što smeta, ali obezbediti pun unos svih hranljivih materija i nadoknaditi manjkove.
- Lekovi
- Prema aktivnosti: kortikosteroidi, metronidazol (naročito uz fistule) 6 nedelja a najduže 3 meseca, sulfasalazin (5-ASA) — ne zajedno sa kortikosteroidima.
- Kada imunosupresivi
- Kod čestih pogoršanja uprkos terapiji i pri prekidanju kortikosteroida.
- Kada operacija
- Začepljenje creva, stalno krvarenje, fistule, apsces, prskanje creva ili neuspeh svih lekova. Radi se ograničeno uklanjanje obolelog dela.
- Prognoza
- Većina bolesnika ima dobru prognozu; pogoršanja su češća kod tankog creva. Oko 10% ima pogoršanje jednom godišnje.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Kronova bolest je hronično granulomatozno oboljenje nepoznate etiologije, karakteristično po transmuralnoj inflamaciji zahvaćenog segmenta creva i tendenciji ka stvaranju fistula i striktura sa pretežnom lokalizacijom na ileocekalnom predelu (»terminalni ileitis«).
Patogeneza:
Nejasna, najčešće u severozapadnoj Evropi i SAD, javlja se najčešće između 15. i 30. god., oba pola, nasledni faktor postoji (15% ima obolele rođake) pušenje, kontraceptivne pilule, infektivni agensi (atipične mikrobakterije), poremećaj imunološkog sistema (genetski smanjen ćelijski imunitet creva), ishrana rafinisanim šećerom se navode kao mogući etiološki činioci.
Kronova bolest Klinička slika:
Smenjuju se periodi pogoršanja i poboljšanja, pored ileocekuma zahvaćeni i descendentni kolon i ostali segmenti, simptomi uglavnom zavise od lokalizacije. Ipak, tri su dominantna: proliv, bol u trbuhu, gubitak težine. Akutizacija ide sa povišenom temperaturom, gubitkom apetita, mukom; neretko je klinička slika nespecifična i atipična. Palpabilna masa može se naći u ileocekumu, zahvaćenost celog tankog creva je prognostički nepovoljna. Zahvaćenost kolona se ispoljava pretežno prolivom, ređe rektoragijama, a vancrevna ispoljavanja bolesti su češća nego kada je u pitanju tanko crevo.
Perianalna zahvaćenost manifestuje se fisurama, ulcerisanim hemoroidima i ulkusima. Apscesi, retko i anovaginalne fistule i strikture se takođe viđaju, bilo kao osnovna bolest ili komplikacija. Vancrevne komplikacije su, u stvari, sistemska ispaljavanja bolesti koja obuhvataju: artritise, ankilozirajući spondilitis, eritema nodozum, promene na očima – episkleritis, uveitis, aftozni stomatitis, masna jetra, holangitis, renalna kalkuloza, nutritivni deficiti su česti zbog nedostatka apetita, moguće malapsorpcije i hronične bolesti.
Kronova bolest Dijagnoza:
Klinička slika, RTG promene: ulceracije, zadebljanje crevne valvule, pseudopolipozne promene, kaldrmasta sluznica u odmaklom stadijumu, kao i dilatacija i strikture creva.
Endoskopski: lezije na preskok, tj. neravnomerno raspoređene, u vidu inflamacije, aftoznih ulceracija, izgled kaldrmaste sluznice, fistule kao komplikacije. Lab. analize nespecifične, osim u akutizaciji (Le, SE). Pregled stolice obavezan na parazite i bakterije. Histološki pregled – obična biopsija nedovoljna, za sigurnu dijagnozu operaciona biopsija, nekazeozni granulom, transmuralna (kroz sve slojeve zida) inflamacija, duboke ulceracije koje penetriraju – fistule, fisure, zatim submukozna fibroza.
Najvažniji je jasan histološki nalaz, uz karakterističan RTG i endoskopski nalaz, ali se sigurna dijagnoza retko postavlja zbog često neizvodljive duboke biopsije sluznice. Ponekad je potrebna laparotomija za potvrdu dijagnoze. Ultrazvuk može da prikaže zadebljan zid creva kao i zapaljenski infiltrat.
Diferencijalna dijagnoza:
Najteža je razlika u odnosu na ulcerativni kolitis. Pojava perianalnih fistula i fisura, lokalizacija u desnoj polovini kolona, nalaz dubokih ulceracija sa delovima zdrave sluznice ukazuju na ovu bolest. Nasuprot tome, češća pojava proliva sa krvlju i pretežna zahvaćenost levog kolona govore u prilog ulceroznog kolitisa.
Terapija:
Hrana – izbegavati sve što smeta, važan standardni unos svih neophodnih materija, deficiti se moraju korigovati (vitamini, Fe, belančevine, masti, minerali), eventualno i enteralna i parenteralna ishrana, kod pothranjenih i preoperativno. U zavisnosti od stepena aktivnosti se određuje terapija – kod vrlo aktivne bolesti kortikosteroidi parenteralno, pa per os, zatim metronidazol per os, pogotovu ako postoje fistule i sekundarne infekcije. Daju se 6 nedelja, najduže 3 meseca.
Ponekad se mogu primeniti i male doze duže vreme. Kod umereno aktivnih i blago aktivnih oblika se daju takođe kortikosteroidi, u malim dozama, ali ponekad dobro deluje i sulfasalazin (5-ASA) duže vreme, ali ne zajedno sa kortikosteroidima. Imunosupresivi (Azatioprin, 6-merkaptopurin, ciklosporin) se mogu dati ako postoje česta pogoršanja i pored terapije (relapsi) i kada se prekida terapija kortikosteroidima. Antibiotici, kabasta hrana, infuzije, bed rest se preporučuju kod relapsa, izražene aktivnosti i u postojanju komplikacija.
Operacija je indikovana kod opstrukcije creva, stalnog krvarenja, fistula, apscesa ili perforacija, najzad kod rezistencije na sve vidove konzervativnog lečenja. U principu se vrši ograničena resekcija obolelog segmenta, sa termino-terminalnom anastomozom. Prethodno obavezna dobra priprema – transfuzije, antibiotike, standardno lečenje medikamentima, infuzije, parenteralna ishrana.
Kronova bolest Prognoza:
Većina pacijenata ima dobru prognozu, češći su relapsi kod lokacije na tankom crevu nego na kolonu, smrtnost je 2 puta veća nego u ukupnoj populaciji, oko 10% ima jednom godišnje relaps.
- Kronova bolest — simptomi i dijagnoza — kako se prepoznaje, kada posumnjati, tok i komplikacije.
- Kronova bolest — lečenje i lekovi — sulfasalazin, 5-ASA, antibiotici, kortikosteroidi, imunomodulatori.
