Glikemija: koje su normalne vrednosti šećera u krvi

Šećer u krvi je vrednost koju danas mnogi mere sami, a malo ko zna gde su granice i šta koja znači. Jedan nalaz iznad opsega ne znači dijabetes, ali ni ne treba da prođe bez objašnjenja — jer je upravo taj nalaz najčešće prva prilika da se nešto spreči.

Šta je glikemija

Glikemija je prisustvo glukoze u krvi. O normoglikemiji se govori kada je koncentracija glukoze kod osobe koja nije jela u prosečnom opsegu od 3,6 do 6,1 mmol/l. Vrednost iznad tog opsega zove se hiperglikemija, a ispod njega hipoglikemija.

Referentni opsezi se razlikuju od laboratorije do laboratorije, pa se nalaz uvek čita uz opseg koji je ta laboratorija odštampala.

Kako se meri

• natašte — posle najmanje osam sati bez hrane, obično ujutru; to je osnovna vrednost
• posle jela — meri se dva sata od početka obroka
• OGTT, test opterećenja glukozom — pije se rastvor glukoze i meri se šećer u tačno određenim vremenima; kod sumnje na insulinsku rezistenciju uz njega se meri i insulin
• HbA1c — pokazuje prosek poslednja dva do tri meseca i ne zavisi od toga šta ste jeli tog jutra

Povišen nalaz

Povišena glikemija najčešće nema simptome dok je blago povišena — i to je razlog zbog kog se otkriva slučajno, na rutinskoj analizi. Kada vrednosti porastu, javljaju se žeđ, često mokrenje, umor, mršavljenje bez namere, zamućen vid i sporije zarastanje rana.

Jedan povišen nalaz ne postavlja dijagnozu. Ponavlja se, dopunjuje se HbA1c-om i po potrebi testom opterećenja, a između urednog nalaza i dijabetesa postoji široko polje koje se zove predijabetes — faza u kojoj promena navika najviše vredi.

Predijabetes — polje između

Između urednog nalaza i šećerne bolesti postoji zona u kojoj je šećer povišen, ali još nije dovoljno visok za dijagnozu. To stanje nema simptome i otkriva se samo analizom, a važno je zato što je povratno: kod većine ljudi promena ishrane, redovno kretanje i gubitak manjeg dela telesne težine vrate vrednosti u opseg i odlože ili spreče dijabetes.

Uz to se često nalazi i povišen insulin pri urednom šećeru — insulinska rezistencija, u kojoj pankreas mora da luči više insulina da bi održao istu vrednost. Zato se kod sumnje ne meri samo glukoza nego i insulin u istim vremenima testa opterećenja.

Snižen nalaz

Simptomi pada šećera javljaju se obično ispod 3 mmol/l, ali i na višim vrednostima ako je pad bio nagao. Prepoznaju se kao drhtavica, nervoza, preznojavanje i lupanje srca, a kod jačeg pada dolaze zbunjenost i pospanost.

Kod osoba koje nisu na terapiji za dijabetes, pad šećera je redak i traži ispitivanje. Jutarnje hipoglikemije mogu biti znak predijabetesnog stanja i ne treba ih pripisivati samo preskočenoj večeri.

Kako se pomaže kod pada šećera

• odmah uzeti nešto slatko što se brzo upija — sok, med, kocku šećera, glukozne tablete
• posle petnaestak minuta ponoviti merenje; ako nema poboljšanja, ponoviti unos
• zatim pojesti obrok sa složenim ugljenim hidratima, da se vrednost ne spusti ponovo
• ako je osoba bez svesti ili ne može da guta — ne davati ništa na usta, nego pozvati hitnu pomoć

Šta može da pokvari nalaz

Pre vađenja krvi natašte dozvoljena je voda, ali ne i kafa, sok, žvaka ni cigareta — sve to pomera vrednost. Nalaz podižu i infekcija, jaka bol, stres i neispavanost, kao i pojedini lekovi, pre svega kortikosteroidi. Zato se povišen šećer izmeren u danima bolesti ne uzima kao merodavan nego se ponavlja kada se osoba oporavi.

Merenje kod kuće

• aparat se povremeno proverava uporednim vađenjem krvi u laboratoriji
• prst se opere i osuši; ostatak voća ili soka na koži daje lažno visoku vrednost
• prva kap se obriše, meri se druga
• trake imaju rok trajanja i ne podnose vlagu — čuvaju se u originalnoj kutiji
• vrednosti se zapisuju uz vreme i uz to da li je bilo pre ili posle obroka, jer bez toga broj ne znači ništa

Šećer u trudnoći

U trudnoći se granice razlikuju od uobičajenih i niže su nego kod ostalih odraslih, pa se nalaz ne čita po opštim vrednostima. Između dvadeset četvrte i dvadeset osme nedelje radi se test opterećenja glukozom, kojim se otkriva gestacijski dijabetes. Taj oblik najčešće prođe posle porođaja, ali žena koja ga je imala kasnije spada u grupu koja šećer proverava redovno.

Ko treba da proverava šećer

• svi stariji od 45 godina, u sklopu redovnog pregleda
• osobe sa viškom kilograma, naročito oko struka
• ako u bližoj porodici ima šećerne bolesti
• žene koje su imale dijabetes u trudnoći ili policistične jajnike
• osobe sa povišenim pritiskom ili povišenim mastima u krvi
• kod zamaranja, žeđi i češćeg mokrenja — tada se radi i test opterećenja sa insulinemijom

Kada se javiti lekaru

• kod svakog nalaza izvan referentnog opsega
• kod žeđi, čestog mokrenja i mršavljenja bez namere
• kod ponovljenih padova šećera, naročito ujutru
• hitno kod zbunjenosti, poremećaja svesti, ubrzanog dubokog disanja ili zadaha na aceton

Zaključak

Normalna glikemija natašte kreće se oko 3,6 do 6,1 mmol/l. Jedan nalaz izvan tog opsega nije dijagnoza nego povod da se uradi HbA1c i po potrebi test opterećenja. Blago povišen šećer ne boli i ne vidi se — a upravo je to faza u kojoj se najviše može uraditi.

Pitanja koja pacijenti najčešće postavljaju našim lekarima

Na LekarInfo platformi lekari odgovaraju na pitanja o nalazima šećera i insulina. Pogledajte pitanja i odgovore →

Srodne teme: insulinska rezistencija, krvna slika i gojaznost.

Izvori i dalje čitanje

• Mayo Clinic — https://www.mayoclinic.org
• NHS (National Health Service) — https://www.nhs.uk
• NICE (National Institute for Health and Care Excellence) — https://www.nice.org.uk
• Svetska zdravstvena organizacija (WHO) — https://www.who.int

Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje lekarski pregled, dijagnozu niti terapiju. Pitanje možete postaviti i lekarima na platformi LekarInfo.